У одређеном моменту предочени пројекат ће бити толико широко распрострањен да ћемо се питати зашто исте или сличне идеје нису раније спроведене у пракси. Као највећи камен спотицања приликом реализације овог пројекта биће самоодрживост у току континуираног ширења, али само до оног нивоа када се очекује експанзија истог и када ћемо се саживети са њим као да је то нешто сасвим логично и природно, а временом ће то сигурно и постати.
Иако се чини да је дошло време да глобална интернет мрежа на добробит човека ослободи сав свој потенцијал, технологија безбедног и позданог умрежавања крајњих корисника на јавну интернет мрежу и даље није ни једноставна ни јефтина. Због тога у темеље самоодрживости пројекта треба првобитно уградити оне стубове (правна и физичка лица, образовне институције, као и Општинске и Републичке организације и тела) која неће осећати терет истог, а за која ће повратни ефекат добробити и добити бити највећи и најбржи.
Туристички центри и организације – Током ковидне 2020-21. када је већина туристичких грана трпела губитке, у једном сегменту туризам је имао потпуно другачије резултате и бележио константан раст. Пословни (MICE) туристи и дигитални номади су једине категорије туриста који су опседали оне туристиче дестинације у Србији које су задовољавале инфраструктрне захтеве у оквиру прописаних епидемиолошких мера. Тако су се на мети ових туриста нашли разни планински центри, сеоска деомаћинства и џџ. Неретко се на интернету може наићи на њихове рецензије и оцене одрђених туристичких дестинација и оно што је интересантно, у тим текстовима се ретко ко жалио на храну и гостопримство, погађате шта је био проблем? Да мрежна инфраструктура је означена као највећи! „Кафићи имају небезбедан интернет, док паркови нису ни покривени“. Додуше било је и случајева који су се турист на разним мрежама жалили на третирање од страна органа реда, али то је сад нека сасвим друга тема. Република Србија има стратегију за унапређење понуде из сегмента „Пословног туризма“ али овај пројекат није део те стратегије, а то би свакако требао бити.
Уогоститељски објекти –
Природа природи – Како би се смањио утицај на околину и заштитили еколошки потенцијали РС, идентификација радног простора, површине, територије, региона је од великог значаја. Било би потпуно бесмислено креирати приступне тачке на локацијама које су можда на одличним локацијама али код самих корисника нису означене, па ни пожељне као радни простор. Природу треба оставити природи, јер колико је битно да у радном окружењу имамо жељене ресурсе и инфраструктуру, толико је битно да постоје места за одмор која не би смела да имају ишта од наведеног и ако су можда у непосредној близини оних претходних.