Рад на јавним локацијама и позитиван утицај на здравље.
Садашњи начин живота и рада већи део популације држи приковане за радне столице и рачунаре, и то најчешће у недовољно проветреним и вештачки осветљеним просторијама.
Најугроженији су ђаци, запослени па чак и слободни истраживачи којима је то просто хоби.
Насупрот наведеном, наш организам је прилагођен за функциониање у природи, на свежем ваздуху под дневним светлом.
Постоји доста студија које говоре о позитивном ефекту боравка ван затвореног простора. Премда за један такав логичан закључак није потребно бити научник, али за разумевање поражавајућих статистика када је у питању експоненцијално увећање оболелих од разних ауто имуних болести, елергија, астме до стреса, анскиозности, депресије и сл. научне студије дају прецизне информације о томе на који начин и у ком обиму садашњи начин живота штети нашем организму.
Према једном истраживању које је спровела Агенција за заштиту животне средине у САД (EPA), просечан Американац 93% свог живота проведе у затвореном простору. 87% тог времена проводи се унутар објеката, док се осталих 6% проводи у аутомобилима на путу до и од истих. Верујем да се статистика у Србији разликује од исте у САД до највише +-1%. Наши преци су хиљадама година преко 70% свог времена проводили напољу. Наш оргнизам није у могућности да се за мање од једног века прилагоди новим навикама и потребама модерног живота, а да при томе немамо негативних ефеката на наше здравље, виталност, па на крају и дужину животног века.
Један од начина да изађемо напоље, а при том не побегнемо од посла, часа, предавања и сл. јесте да са собом у парк, на терасу, у кафе или сл. понесемо своје радне обавезе. Да можда ћемо опет морати да седимо приковани за рачунар али бенефити таквог понашања би свакако били огромни. Овде их сада нећемо апсолвирати али за почетак одмах би сте престали да купујете витамин Д, а списку суплемената за које би у том случају престала потреба убрзо би се придружили и неки козметички производи, па и медикаменти – лекови.